Неутралност државе

Од средине седамдесетих година Јанош Киш се постепено уздигао до позиције најприхватјивијег политичког и моралног ауторитета у оној групи интелектуалаца која је касније постала позната под именом \"демократска опозиција\". Од 1977. године био је један од организатора покрета за људска права и солидарност. С неколицином истомишљеника 1981. године основао је и, све до промене уређења у Мађарској, уређивао илегални часопис Бесзело ( Говорник ), политичко гласило које се својим изузетним квалитетом истицало не само у кругу самиздат-издања.

Иштван Ерши у поговору књиге Неутралност државе истиче сложеност филозофског пута Јаноша Киша. Ову књигу он одређује као „у пролазу“ будући да Киш пресипитује свој пут који се удаљава од критике марксизма, и да иде ка новом почетку, без хистерије, већ тежећи континуитету свог живота:

„Ова књига садржи неколико докумената тог новог почетка. Из њих се лако може закључити да Јанош Киш заступа онај правац политичке филозофије либерализма у којем његове старе егалитаријанске склоности и ангажман у домену људских права могу у најпотпунијем виду да дођу до изражаја.  Стога је нови почетак уједно и аутентични наставак, аутора заиста видимо  –  у пролазу. Аутентичан је – јер потиче из биографије аутора – и онај начин, на који се са стартне линије практично-политичких проблема устремљује према теоријским дилемама, а како те теоријске дилеме поново враћа на терен најчешће актуелне праксе.“