Ova knjiga nije biografija mada sebe primorava da, u  opštem nacrtu, poštuje hronologiju Rusoovih stavova i ideja. Nije reč ni o jednom sistematskom izlaganju filozofije ženevskog građanina,...

dalje...

U prirodi i umetnosti bit teži, pre svega, da se ostvari ili  prikaže pojedinačno. Zato se najveća strogost forme pokazuje u počecima obe; jer bez ograničenja se ono što je bezgranično ne...

dalje...

Ako uporedimo najznačajnije državne ustave međusobno, a sa njima mišljenja najuglednijih filozofa i političara, začudićemo se, možda ne bez prava, što ćemo naći da je jedno pitanje tako...

dalje...

Poetika koju je stvorio Aristotel bila je u svim dobima svesnog umetničkog pesništva, sve do druge polovne 18. veka, oruđe poeta za njihov rad i ona tačna mera kritičara sve do Baloa,...

dalje...

Počev od Vilijema Džejmsa često se govorilo da svaki obrazovan čovek nužno sledi jednu metafiziku. Tačnije bi zapravo bilo reći da se u svom nastojanju da stekne naučno obrazovanje svaki...

dalje...

Obično se smatra da je Kant prvi veliki filozof modernog doba u čijoj misli estetička problematika ima važno i nedvosmisleno utvrđeno mesto, pa se i u tome vidi ponekad jedna od odlika koje...

dalje...

Danas se neurotične, perverzne i psihotične osobe zacelo  ne mogu zadovoljavajuće definisati u odnosu na nagone; jer nagoni su jedino želeće mašine kao takve. To se može učiniti tek i u...

dalje...

Ova se knjiga pojavila pre dvadeset i pet godina. Napisana je na traženje Žorža Dimezila za ediciju “Mitovi i religije” koju je on uređivao kod izdavača “Presses Universitaires de...

dalje...