Немате књига у вашој корпи SrpskiСрпскиEnglish

Калвин, Жан

Natrag

Calvin, Jean

 

Жан Калвин (10. јул 1509. &мдасх; 27. мај 1564), француски реформатор и теолог. Имао је намеру да се посвети све&сцарон;теничком позиву и у 12. години примио је тонзуру, и то је једини верски обред који је на њему извр&сцарон;ен. Студирао је теологију у Паризу, али је касније почео да се двоуми око свог будућег позива. Од 1528. године студирао је право у Орлеану где је пао под утицај Мелхиора Волмара, протестанта. Године 1532. издаје расправу о Сенекином делу Де Цлементиа. 1533. коначно напу&сцарон;та Римокатоличку Цркву са тврдњом да је доживео визију у којој му је саоп&сцарон;тено да је његова улога у реформацији цркве и њено враћање изворној чистоћи. Наредне године је био у затвору, и да би избегао прогоне Франсоа И, отпутовао је у Базел. На пропутовању кроз Женеву придружио се Фарелу у његовој намери да извр&сцарон;и реформацију. Калвин је наименован за проповедника и професора теологије. Ту издаје дело Артицули де Регимине Еццлесиае у коме расправља на тему Тајне вечере и јо&сцарон; неколоко верских питања. У том периоду наметао је грађанима да прихвате неке његове заповести у вези са потврдом вере, па је до&сцарон;ло до сукоба са Фарелом, који се завр&сцарон;ио прекидом сарадње. Наредне три године, Калвин је био министар француске конгрегације и предавач у теоло&сцарон;кој &сцарон;коли. Спријатељио се са Меланхтоном али се убрзо вратио у Женеву где је преузео руководећу улогу и установио теократски режим по угледу на Стари завет. Полагао је право на екскомуникацију и животе грађана. Биле су забрањене и најбаналније слободне активности као &сцарон;то су песма и игра. Од 1555. године дефинитивно је био неприкосновени диктатор у Женеви која је постала град са најчвр&сцарон;ћим моралом. 1559. године основао је Академију на којој је наставио своје учење. Упркос свему, уживао је глас великог просветитеља и црквеног великодостојника. Његово образовање, познавање језика, јасан стил учинили су га једним од најутицајнијух Реформатора не-лутеранске протестантске Цркве.



Od istog pisca:


 

 

© Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića